________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
 

VIŠNJA

   
 
   
  KARAKTERISTIKE
   
 

Višnja (lat. Prunus cerasus) vrsta je drvenastih skrivenosemenica, i naziv za njene plodove (koji se koriste u ljudskoj ishrani kao voće). Pripada familiji Rosaceae, rodu Prunus (kao i badem, breskva, šljiva, kajsija), a podrodu Cerasus. Prirodni areal rasprostranjenja obuhvata veći deo Evrope i jugozapadnu Aziju.

Višnja se gaji na savremenim plantažama i njeni plodovi se koriste za spravljanje: sokova, džemova, kompota, slatka od višnje, ili se u smrznutom stanju čuva za spravljanje raznih poslastica (kremova, sirupa, sladoleda...). Pored toga od višnje se pravi i rakija (višnjevača).

U jugoistočnoj Srbiji je poznat kraj u Nišavskom okrugu okolina sela Oblačina u Opštini Merošina gde se gaji posebna sorta višnje takozvana oblačinska višnja.

Morfološko-fiziološke osobine

Kulturne sorte višnje žive 20-30 godina, razvijaju površinski koren i na dubini od 20 do 50 cm nalazi se najveća masa korenovog sistema. U širinu korenov sistem nadmašuje obim krune. Kruna je obično okruglasta s velikim brojem tankih grančica koje su često savijene ka zemlji. Rodno drvo višnje je slično kao kod trešnje. Najviše je majskih kitica. Neke sorte donose rod na dužim jednogodišnjim grančicama, druge na kratkom rodnom drvetu. Višnja cveta posle trešnje i manje strada od prolećnih mrazeva. Cvetovi su kao kod trešnje - dvopolni i sastoje se od 5 čašičnih i kruničnih listića, jednog tučka i mnogo prašnika.

Cvetanje, oprašivanje i oplođavanje

Cvetni pupoljci višnje u našim ekološkim uslovima formiraju se od druge polovine juna do sredine jula u godini koja prethodi cvetanju. Višnja počinje da cveta posle breskve i trešnje, a to se u našim klimatskim uslovima dešava obično sredinom aprila. U pogledu oprašivanja, odnosno oplođavanja sve sorte višnje mogu da budu: samooplodne (na primer reksele i oblačinska), delimično samooplodne ( čačanski rubin ) i samobesplodne ( kereška ). Karakteristično je za amarele da su uglavnom samobesplodne. Najviše sorti višnje je samobesplodno, i za njihovo gajenje neophodne su sorte oprašivači. Jedino samooplodne sorte mogu da se gaje u jednostranim, čistim zasadima. Cvet višnje je hermafroditan (potpun). Višnja je entomofilna biljka, a pčela je njen najvažniji insekt oprašivač. Pri ukrštenom oplođavanju i samooplodne sorte bolje rode. Plod sazreva od 35 do 60 dana posle cvetanja.

Ekološki uslovi za gajenje višnje

Zahvaljujući dugom i stabilnom zimskom mirovanju može da podnese zimske mrazeve i do -40 °C. Cvetovi su otporniji prema poznim prolećnim mrazevima nego cvetovi trešnje. Dobro uspeva i u aridnim rejonima sa godišnjom količinom padavina oko 400 mm (ako su pravilno raspoređenje). Razvija se i rađa na nadmorskim visinama i preko 700 m . Višnja uspeva na svim položajima, osim u zatvorenim dolinama gde nema provetravanja. Najbolje joj odgovaraju predplaninski položaj s blagim nagibom jugoistočne i istočne ekspozicije i umerene vlažnosti. Dobro uspeva skoro na svakom zemljištu koje nije jako krečo, zaslanjeno, jako kiselo i jako alkalno. Ipak, najbolje uspeva na peskovitoj ilovači, aluvijalnom i karbonantnom černozemu.

Gajenje višnje

U zavisnosti od podloge, višnja se može gajiti s niskim, srednjim ili visokim stablom. Za suva, posna i kamenita zemljišta uzima se za podlogu magriva ili stepska višnja. Stepska višnja se uspešno koristi i u krajevima gde se javljaju jači mrazevi. Divlja trešnja kao podloga se koristi za visoka, a obična višnja za niska i poluvisoka stabla. Višnja se gaji u obliku poboljšane piramide, vaze ili palmete s kosim granama. Rastojanje između osnovnih grana kose palmete iznosi 50-60 m, što zavisi od bujnosti sorte i podloge. Visina debla je različita, formira se u zavisnosti od načina berbe, a obično se kreće od 0,5-1,2 m. Ako je berba mehanozovana, onda je potrebno i više stablo. Rastojanje između višanja zavisi od bujnosti sorte i podloge kao i od uzgojnog sistema. Ako se višnja gaji po sistemu poboljšane piramide rastojanje je 6x5 m za bujne i 5x4 za slabo bujne sorte i podloge. Ako se gaji kao vaѕa onda je 5x4,5 za bujne i 4x3,5 m za slabo bujne podloge i sorte, a za palmetu 4,5x4 za bujne i 4x3 m za slabo bujne. U zasadu višnje zemljište se održava na jedan od uobičajenih načina. Treba je đubriti redovno i na vreme. Na dobar rast i razvj naročito povoljno deluju azotna đubriva.

 
 

ŠUMSKO BLAGO D.O.O.

Bresnica bb, Bresnica, Vranje,SRB 17500

kontakt@sumskoblago.co.rs

+381 17 567 890

+381 17 543 850

__________________________________________________