________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
 

JAGODA

   
 
   
  KARAKTERISTIKE
   
 

Jagoda (Fragaria) je rod skrivenosemenica iz porodice ruža (Rosaceae) s desetak vrsta, od koje su gotovo sve rasprostranjene u severnom umerenom pojasu, a samo jedna u Čileu. Donji listovi biljaka su složeni, sastavljeni od 3 liske. Cvetovi poseduju bele krunične listiće. Plod je zbirni (jagoda) - u „mesnatoj“ i razrasloj cvetnoj loži nalaze se brojne orašice.

Plodovi jagode (Flagaria vesca L.) spadaju među prvo voće koje je čovek počeo da koristi. Jagoda ima niz cenjenih osobina.

Hemijski sastav

Plodovi sadrže do 12% suve materije, 6,5 do 7,8% šećera; 0,6 do 2,0% kiselina; znatne količine gvožđa i fosfora, pektina, tanina, vitamina C (25 do 150%mg), E i nekih vitamina iz grupe B. Rano stupa u rod (već u prvoj godini), redovno i obilno rađa, lako se razmnožava i brzo širi.

S obzirom na hemijski sastav, plod jagode je biološki veoma važan izvor zaštitnih materija koje omogućavaju normalan i pravilan razvoj dece i odraslih, čuvaju njihovo zdravlje i utiču na brže i uspešnije lečenje od nekih bolesti. Plodovi jagode sazrevaju vrlo rano, u vreme kad je tržište slabo obezbeđeno svežim voćem. Jagoda se veoma lako i dobro prilagođava različitim ekološkim uslovima, što joj je omogućilo da se uspešno gaji na širokom prostoru od nivoa mora do 1000m nadmorske visine.

Rasprostranjenost

Najveću proizvodnju jagoda u svetu imaju SAD (1.148.530 tona). Iza SAD dolaze: Turska, Meksiko, Poljska, Egipat itd. (podaci FAOSTAT za 2008. godinu). U Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 36.161 tona jagode, ili 4,8kg po stanovniku. Međutim, uvođenjem u proizvodnju produktivnije i kvalitetnije sorte, razvojem i usavršavanjem rashladnih uređaja značajno je podstaknut razvoj proizvodnje, prerade i plasmana jagodastog voća, a naročito jagode.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće. Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.

 
 

ŠUMSKO BLAGO D.O.O.

Bresnica bb, Bresnica, Vranje,SRB 17500

kontakt@sumskoblago.co.rs

+381 17 567 890

+381 17 543 850

__________________________________________________