________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
 

ŠUMSKA MALINA

   
 
   
  KARAKTERISTIKE
   
 

Malina je višegodišnja listopadna biljka, žbunastog ili polužbunastog rasta, sa višegodišnjim korenom i sa jednogodišnjim i dugim dvogodišnjim izdancima koja pripada familiji ruže (Rosaceae), rodu Rubus

Genetika i hemijski sastav

Maline su isključivo diploidi (2n = 2x = 14), nasleđivanje je kao i kod drugih voćaka heterozigotno, a javljaju se i oblici interakcije gena i plejotripije.
Težina ploda šumske maline kreće se od 0,9 do 1,7 g, a plod kod plemenite od 1,7 do 8,4 g. Malina je „medonosna biljka“ koja kod plemenite sorte sadrži 77,4 - 90,9 odsto vode, 9,1 - 22,6 odsto ukupne suve materije, 8,0 - 13,0 odsto rastvorljive suve materije. Ukupnih šećera ima 3,4 - 6,9 odsto, od čega je glukoza 1,1 -3,3 odsto, fruktoza 1,3 - 3,4 odsto i saharoza 0,1 - 2,0 odsto. Najviše ima limunske kiseline, jabučne, pa silicilne i mravlje. Vitamin „C“ je zastpuljen od 12,8 - 53,2 mg odsto, a „pH“ 2,95 - 3,52.

Plemenite sorte maline

Od 17. veka do danas u svetu je stvoreno više od 1000 sorti crvene, crne i purpurne maline.

Jedne od najznačajnih ekonomskih plemenitih sorti maline su:

1. Moling eksploit (Malling Exploit) je stvoren ukrštanjem 1937. godine od roditelja njuborga X Seedling 30/8. Selekcionar dr N. H. Grub iz Ist Molinga u Velikoj Britaniji.
2. Moling promis (Malling Promise) je stvoren ukrštanjem 1937. godine od roditelja njuborga X Seedling 30/8. Selekcionar dr N. H. Grub iz Ist Molinga u Velikoj Britaniji.
3. Vilamet (Willamette) je stvoren ukrštanjem 1942. od roditelja njuborg X lojd džordž. Selekcionar dr G. F. Valdo sa Univerziteta u Korvalisu, Oregon, SAD.
4. Gradina je stvorena ukrštanjem 1962. od roditelja moling eksploit X rubin. Selekcionari dr P. D. Mišić, inž. V. Ž. Bugarčić i dr M. B. Tešić iz Instituta za voćarstvo u Čačku, Srbija (tada u SFRJ)

Izbor zemljišta, sadnica i tehnologija gajenja

U Srbiji plemenite sorte najbolje uspevaju od 400 do 800 metara nadmorske visine. Malina kao višegodišnja kultura ostaje na jednom mestu više od 10 godina zato je važno da se izabere pogodno mesto za sadnju. Malina se najbolje gaji na mestu koje je blago nagnuto, dobro osvetljeno i koje nije izloženo jakim vetrovima,na ravnom tlu sadnja maline se vrši izduzanjem na gredice (leje). Mesto za sadnju se bira i na osnovu mogućnosti navodnjavanja zasada, pogotovo u nižim predelima koji imaju manje padavina, jer malina je biljka koja traži vlagu. Preporučuje se da mesto za podizanje novog malinjaka bude dovoljno udaljeno od drugih malinjaka zbog opasnosti od širenja bolesti iz starih zaraženih zasada. Najbolje zemljište za gajenje maline su gajnjače, potom šumske krčevine i rečni nanosi (aluvijumi). Malini najviše odgovara zemljište čiji je pH oko 6. Zbog toga pre sadnje treba izvršiti analizu zemljišta. Izbor sorte maline za sadnju se ne vrši na osnovu napadnih reklama u pisanim i elektronskim medijima već na osnovu zastupljenosti određene sorte u malinarskom području. U Srbiji je na početku 21. veka najzastupljenija sorta, oko 90 odsto, vilamet. Po pitanju sadnog materijala, na početku 21. veka, u Srbiji vlada opšti javašluk zbog čega treba biti naročito oprezan. Izbor sadnica, poput izbora mesta i zemljišta za sadnju, je od prvorazrednog značaja. Sadnice se poručuju od odgovornog pravnog lica sa sertifikatom, dobrom reputacijom i tradicijom u proizvodnji sadnica iz posebnih matičnjaka maline, koji su podignuti od sortnog i zdravog ishodnog materijala. Sadni materijal mora biti izuzetenog kvaliteta i mora posedovati atest kojim se garantuje sortna čistoća i potpuna zdravstvena ispravnost sadnica, jer kod legalne ustanove koja proizvodi sadni materijal, sortnost ishodnog materijala utvrđuju pomolozi na osnovu odgovarajućih ispitivanja a zdravstveno stanje ishodnog materijala utvrđuju fitopatolozi odgovarajućim testiranjem.

Upotreba

Plodovi maline su slatkokiseli, vrlo ukusni, aromatični i lako svarljivi. Malina je desertno voće, a plod se može koristiti u svežem ili smrznutom stanju, kao i za preradu: sok, sirup, vino, prirodni liker, kompot, slatko, džem, marmeladu, sladoled, kandirano voće, malinu u prahu i pulpu. List se praktično koristi samo u narodnoj medicini za ispiranje usne duplje kod upale njene sluzokože, kod upale ždrela i kod proliva. Ulazi u sastav mnogobrojnih mešavina za lečenje oboljenja kardio-vaskularnog, želudačno-crevnog sistema, menstrualnih i hormonskih poremećaja i avitaminoza. Takođe ulazi u sastav mešavina za tzv. prolećno čišćenje krvi. List maline može da zameni neke čajeve, kao što su indijski, gruzijski i ruski.
U mnogim zemljama se plod koristi u naučnoj medicini kao sredstvo za izbacivanje tečnosti, kod proliva i ekcema. Ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Pored toga on aktivira pankreas na lučenje insulina pa time snižava šećer u krvi. Koristi se i u prehrambenoj industriji.
U poslednje vreme se istražuje delovanje maline na maligne ćelije. Ustanovljeno je da elaginska kiselina, koje ima dosta u malinama, sprečava umnožavanje ćelija raka. Preventivno i suzbijajuće dejstvo ima i plod i čaj od lišća maline (i drugog jagodičastog voća: jagode, kupine i dr.). U terapiji malignih oboljenja maline nisu lek i ne mogu da ga zamene, ali su dobra zaštita od tih bolesti.

 

 
 

ŠUMSKO BLAGO D.O.O.

Bresnica bb, Bresnica, Vranje,SRB 17500

kontakt@sumskoblago.co.rs

+381 17 567 890

+381 17 543 850

__________________________________________________