________________________________________________________________________________________________________________________________________
 
 

ČESTOSLAVICA

   
 
   
  KARAKTERISTIKE
   
 

Čestoslavica (razgon, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika), lat. Veronica officinalis, je višegodišnja zeljasta biljka iz roda Veronica u porodici bokvica (Plantaginaceae).

Ime roda nastalo je od verenikion, grčkog naziva za neku biljku, koji je promenjen pod uticajem ženskog imena Veronika, latinizovanog oblika grčkog imena Vereniki ("donositeljica pobede"). Ime vrste officinalis znači „lekovit“, jer je ova biljka ranije korišćena i u službenoj medicini.

Opis biljke

Čestoslavica ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čahura pokrivena žlezdanim maljama.

Hemijski sastav

U lekovite svrhe, kao droga upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu (Veronicae herba) koji sadrži:
glikozide, nepoznate saponide,gorke materije,malo etarskog ulja,provitamin A,šećere, vosak idr.
Lekovito dejstvo i upotreba

Čestoslavica se koristi samo u narodnoj medicini za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane i dr. Najčešće se primenjuje kod oboljenja disajnih organa kao što su bronhitis, hronični katar ili bolovi u grudnom košu i kod povišene temperature. Antiseptično dejstvo sastojaka našlo je primenu u lečenju gnojnih rana, za šta se koristi svež sok čestoslavice ili odvar.

Upotreba se sastoji u spravljanju čajeva, tinktura, odvara ili ceđenju svežeg soka ove biljke.

Lekovite vrste roda Veronica

Sličnog hemijskog sastava su još neke vrste veronike V. chamaedrys i V. beccabunga koje se mogu primeniti za iste namene i na isti način.

Hrast-čestoslavica (V. chamaedrys) je najčešće sa ljubičastoplavim cvetovima po kojima su tamnoplave žilice i beli prsten u sredini. Listovi oblikom podsećaju na listove hrasta po čemu je i dobila ime.

Persijska čestoslavica (V. persica) samoniklo raste po baštama, poljima i oko puteva. Cvetovi su ljubičastoplavi i imaju tamnoplave žilice pa se zbog toga naziva još i mačje oči.


 

 
 

ŠUMSKO BLAGO D.O.O.

Bresnica bb, Bresnica, Vranje,SRB 17500

kontakt@sumskoblago.co.rs

+381 17 567 890

+381 17 543 850

__________________________________________________